Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija
 

Вести


 

Синаксар


 

Издаваштво


Прашања, одговори
и коментари


 

Врски


 

Видео и аудио записи


 

Архиепископ


Свет
Архиерејски
Синод


 

Историја


 

Организација
и адреси


 

Библиотека




English Version

1000 години Охридска Архиепископија

Омилија на Архиепископот Јован на прославата на јубилејот 1000 години Охридска Архиепископија

1100 години Свети Климент Охридски

Омилија на Архиепископот Јован на прославата на 1100 години од блаженото упокоение на Свети Климент Охридски


RSS  rss
YouTube  YouTube


рубрика: свет архиерејски синод\соопштенија

18.05.2019

Светиот Архиерејски Собор на Српската Православна Црква го одржа своето редовно заседание во манастирот Жича и во Белград, од 09 до 18 Мај 2019 година.

На Светиот Архиерејски Собор учествуваше и Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован со Епископите на автономната Православна Охридска Архиепископија.

Во однос на црковната состојба во нашата татковина, Светиот Архиерејски Собор истакна: „Тешка е состојбата и на нашата автономна Охридска Архиепископија во Северна Македонија, кадешто во мигов нема директен прогон врз Архиепископот Јован, Епископите, клириците, монасите и верниците, но над глава постојано им виси Дамокловиот меч на нов судски прогон. И покрај тоа, нашата Црква и понатаму, како и до сега, е за дијалог со тамошната Црква, која веќе со децении пребива во раскол и е за решение на проблемот на автентично канонска основа“.

Извор: http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_4


рубрика: вести

12.05.2019

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, на 12 Мај, одржа предавање на тема “Исцелување на расколот во Црквата во Р. Северна Македонија”.

Предавањето го одржа во градското собрание на градот Сомбор, Србија.


рубрика: вести

12.05.2019

На покана од Неговото Преосвештенство Епископот австриско-швајцарски г. Андреј, во неделата посветена на жените Мироносици, Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко, богослужеше света Архиерејска Литургија и беседеше во храмот “Свети Сава”, во Виена, Австрија.

Нему му сослужуваа свештенослужители од Епископијата австриско-швајцарска.

Претходниот ден Епископот г. Марко началствуваше и на вечерната богослужба на којашто беше благословено петолебие.


рубрика: вести

10.05.2019

Со Света Архиерејска Литургија на којашто началствуваше Неговата Светост Патријархот српски г.г. Иринеј, во сослужение на Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован и повеќе Архијереи на Српската Православна Црква, во манастирот Жича, започна годинешниот редовен Архијерејски Собор на Српската Православна Црква.


рубрика: вести

10.05.2019

На 10 Мај, во Соборниот храм на Свештениот општежителен манастир Ормилија, на Халкидики, Грција, беше отслужено опелото за блаженоупокоениот светогорски Игумен, Архимандритот Емилијан Симонопетритски, духовен отец и ктитор на ормилијската обител.

Во текот на опелото, обраќањето на Константинополскиот Патријарх кон Игуманијата Никодима, го произнесе Митрополитот Милиту г. Апостолос, во молитвено присуство на голем број Архиереји од различни црковни јурисдикции. Свое обраќање имаше и сегашниот симонопетритски Игумен, Архимандритот Елисеј. 

Од Православната Охридска Архиепископија, на опелото сослужуваше Неговото Преосвештенство Епископот стобиски и Местобљустител струмички г. Давид.

Да се поклонат пред блаженоупокоениот Старец Емилијан Симонопетритски, дојдоа и православни клирици, монаси и верен народ од Грција, Кипар, Франција, Белорусија, Србија, Романија, Англија и од други краишта на Европа.


рубрика: вести

08.05.2019

Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко, го прослави својот именден, споменот на светиот Апостол и Евангелист Марко.

На навечерието на празникот, во параклисот „Свети Николај Мирликијски“, во Штип, на вечерната богослужба началствуваше Неговото Преосвештенство Епископот крушевачки г. Давид.

На самиот ден на празникот беше отслужена света Архиерејска Литургија на која началствуваше Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички г. Марко, во сослужение на Нивните Преосвештенства, Епископите: полошко-кумановскиот и Местобљустител дебарско-кичевски г. Јоаким, крушевачкиот г. Давид и стобискиот и Местобљустител струмички г. Давид, со молитвено присуство на Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован и со учество на свештеници и ѓакони од Православната Охридска Архиепископија и од Српската Православна Црква.

После прочитаното Евангелие, со вдахновена беседа на народот му се обрати Епископот крушевачки г. Давид.

На крајот на Литургијата, Архиепископот охридски г.г. Јован со свое обраќање му го честиташе именденот на Епископот г. Марко, којшто, пак, произнесе свое слово, истовремено заблагодарувајќи им се на сите Архијереи, свештеници и верен народ за присуството на прославата на неговиот именден.

После Литургијата, за сите кои учествуваа во прославата на светиот Апостол и Евангелист Марко, Епископот брегалнички г. Марко приреди трпеза.


рубрика: вести

05.05.2019

Во првата недела по Пасха, во градот Винерноиштад, Австрија, беше прославен споменот на светиот свештеномаченик Платон бањалучки.

На светата Аехиерејска Литургија, која се служеше во храмот посветен токму на овој свештеномаченик, по покана од Неговото Преосвештенство Епископот австриско-швајцарски г. Андреј, началствуваше Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко, во сослужение на свешеници од Епархијата австриско-швајцарска.

Во беседата на крајот од Литургијата, меѓу другото, Епископот брегалнички г. Марко се осврна и на поврзаноста на светиот свештеномаченик Платон бањалучки со Охридската Архиепископија, бидејќи, во еден краток период пред Втората светска војна овој свештеномаченик бил Епископ во Охрид.


рубрика: архиепископ\осврти

04.05.2019

Неговото Блаженство, Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, имаше свое излагање, во сесијата „Слобода вјероисповјести или уверења у међународном праву и праву Европске Уније”, на меѓународната научна конференција „Слобода вјроисповјести или уверења у Црној Гори”.

Конференцијата на која учествуваа познати имиња на професори од Западна Европа и светот, што се советници за верите и слободата на уверувањето, мислата и изразувањето во Европската Унија, се одржа на 3 и 4 Мај, оваа година во Подгорица, Црна Гора.

Насловот на излагањето на Неговото Блаженство беше: „Проблеми во остварувањето на правниот субјективитет на Православната Охридска Архиепископија после пресудата на Европскиот суд за човекови права во Стразбур”.

Следува целосниот текст на неговото обраќање.

Проблеми у вези са остваривањем правног субјективитета Грко – православне Охридске Архиепископије Пећке Патријаршије након пресуде Европског суда о људским правима у Стразбуру

Желимо најпре учтиво захвалити организаторима овог међународног скупа који су нас позвали да изложимо проблеме који постоје у вези са  остваривањем правног субјективитета Грко-православне Охридске Архиепископије Пећке Патријаршије, након пресуде Европским судом за људска права у Стразбуру.

Поштујући време свих Вас, нећу одуговлачити, али дозволите ми најпре да подсетим Вашу добру информисаност о најважнијим догађајима поменуте теме.

1. Догађаји у блиској прошлости који имају нераскидиву везу са садашњошћу

- Канонска теригорија  којом данас управља Македонска Православна Црква, додељена је од стране Константинопољске Патријаршије, која је претходно њоме управљала, Српској Православној Цркви  Томосом о њеној аутокефалији  1922. године.

- Македонска Православна Црква добила је аутономију од Српске Православне Цркве  1958. г.

- МПЦ је самопрогласила аутокефалију 1967. г. Ту самопроглашену аутокефалију није признала ниједна православна Црква и то све до данас.

-Будући да се МПЦ одвојила од СПЦ на пучистички начин, једина надлежна да успостави канонско јединство са претходном је само СПЦ.

-Преговори о канонском статусу МПЦ која је у расколу, између СПЦ и МПЦ, о успостављању канонског поретка почели су 1998. г. и трајали су до 2002. године.

- 2002. г. у граду Нишу постигнут је споразум о аутономији МПЦ и о промени њеног имена у име Охридска Архиепископија

- Под великим притиском тадашњих власти у тадашњој Р. Македонији, архијереји потписници из МПЦ су се отказали својих потписа и споразум је пропао и поред тога што је тај споразум прихватила  јерархија СПЦ на Светом Архијерејском Сабору одржаног у мају 2002. године.

- Тадашњи Патријарх српски, блаженопочивши Павле је позвао, писмом све архијереје, клир и народ у тадашњој Р. Македонији да приступе литургијском и канонском јединству са СПЦ.

- Једини архијереј из МПЦ који смо позитивно одговорили на тај позив смо били ми, тада као Митрополит велески и повардарски МПЦ, са целекупним клиром и народом те епархије.

- То литургијско и канонско јединство је објављено 21. јуна 2002. г., али одмах након тога су почели наши велики проблеми са државом Р. Македонијом.

2. Држава не додељује правни статус Православној Охридској Архиепископији

- Када се видело да јерархија МПЦ нема никаквих намера да приступи у литургијско и канонско јединство са СПЦ, а преко ње и са свим осталим православним Црквама у свету, СПЦ је одлучила  на мајском сабору архијереја 2005. г. официјално да дâ црквену аутономију Цркви у тадашњој Р. Македонији, под именом Православна Охридска Архиепископија, име које је било прихваћено и „Нишким споразумом” из 2002. г. између СПЦ и МПЦ, споразум који ова задња није прихватила под великим притиском власти.

- Само да поменем, то име није одговарало државним властима, јер је тада државна политика била таква да не треба да се попусти у вези са променом државног имена Р. Македоније, а промена црквеног имена у коме се више  не би употребљавао придев „Македонска” показује слабост у преговорима са Р. Грчком, јер би се показао лош пример, да као што је Црква попустила и променила име у ком се не користи придев „Македонска”, тако треба и држава да поступи.

- Пре извесног времена, „Преспанским уговором”, додуше после много година од тада, држава Р. Македонија се сагласила да промени име у Р. Северну Македонију.

- Али управо ради поменутих разлога, тадашња држава није хтела да призна правни статус Православне Охридске Архиепископије.

- Мене су хтели да суде за велеиздају, али на крају видели су да немају никакве доказе о томе, па судили су ме за „распаљивање националне мржње”. Није предмет овог излагања што сам 5 година и 6 месеци у периоду од 2005. до 2015. године провео по затворима у тадашњој Р. Македонији.

- Крајем 2004. г. Православна Охридска Архиепископија која је још 2003. г. стекла све правне услове, формирајући Архијерејски Синод, поднела је захтев  за стицање правог статуса који је тада, по  Закону о верским заједницама и религиозним групама из 1997. г. додељивала владина комисија о верским заједницама и религиозним групама.

- Без  икаквог образложења, та комисија одбила је да додели правни статус Православној Охридској Архиепископији.

- Још са мање образложења, на непуне две странице, владина Комисија за решавање у управном поступку у другом степену, на коју смо били упућени да се жалимо, одбила  нашу жалбу.

- Да би исцрпили све правне лекове, поднели смо тужбу Врховном суду, али на одговор смо чекали  више од две године.

- Неколико пута смо били приморани да поднесемо поднесак за убрзање судског поступка

- Врховни суд није изнео ниједан правни разлог за потврђивање решења првостепене и другостепене владине комисије, али потврдио је та решења и тиме одбио наш захтев.

- Када су се исцрпили сви правни лекови, видевши колика неправда нам је учињена, Хелсиншки комитет у тадашњој Р. Македонији понудио се да нас бесплатно заступа пред ЕСЉП у Стразбуру.

- Апликација пред тим судом је поднешена 2007. године и добила је број 3532/07.

3. По новим законом о верским заједницама регистрацију верских заједница врши суд

- Крајем 2007. године, донешен је нови закон „О правном положају цркава, верских заједница и религиозних група”, јер закон по ком смо раније поднели захтев за регистрацију  био је више неупотребљив јер Уставни суд у тадашњој Р. Македонији временом је укинуо више од половине чланова тог закона.

- Док је чекала одговор из ЕСЉП, наша Црква, по препорукама Хелсиншког комитета и других правника, поднела је захтев за регистрацију и по новим законом, овог пута у суду.

- Када је открила нашу намеру, МПЦ резервисала је у трговском регистру све варијације имена Охридка Архиепископија.

- И поред тога што резервација у трговском регистру нема никакво значење за регистрацију верских заједница, ми да бисмо избегли све могуће препреке да поново будемо одбијени, поднели смо захтев са промењеним именом: Грко – православна Охридска Архиепископија Пећке Патријаршије.

- Да напоменемо само да је нови закон „О правном положају цркава, верских заједница и религиозних група”, врло либералан и довољно је захтев само једног верника да би религиозна група била регистрована.

- Али нажалост, поново без икаквих правних аргумената наша регистрација као правног субјекта је била одбијена од стране основног суда.

- Жалили смо се Апелационом суду у Скопљу, али поново безуспешно. Наш захтев је одбијен Решењем 4477/09, са правно уопште не издржаним аргументима.

- Иако нисмо били на то принуђени, да нико не би могао да примети како нисмо употребили и тај правни лек, ми смо се обратили и Уставном суду тадашње Р. Македоније са захтевом да испита да ли судским решењима постоји повреда слободе уверења и вероисповести по односу чл. 110 т. 3 Устава Р. Македоније и када смо 2009. године добили Решење Уставног суда да се одбацује захтев о заштити слободе и права човека и грађанина који смо поднели пред тим судом, испунили су се сви услови да и овај предмет доставимо на решавање пред ЕСЉП у Стразбуру.

- ЕСЉП спојио је оба предмета у један предмет под већ постојећим бројем 3532/07.

- Следио је врло дугачак поступак, пред овим судом, пуних десет година, али 16. новембра 2017. г., ЕСЉП у Стразбуру донео је пресуду којом је Р. Македонија проглашеном кривим што није регистровала Грко – православну Охридску Архиепископију Пећке Патријаршије и наложено јој је било да нам исплати одштету у вредности од 9500 еура.

- Влада Р. Македоније жалила се на ту пресуду, али Велики Савет ЕСЉП у Стразбуру, овог пута у рекордно брзом року потврдио је пресуду у априлу 2018. године.

- Брзо након тога, Биро за заступање тадашње Р. Македоније пред ЕСЉП контактирало је нас, да би нам исплатио опредељену одштету, а одмах након исплате, у јуну 2018. г. ми смо поднели захтев Основном суду Скопље 2 који је надлежан за регистрацију верских заједница, али и Апелационом суду у Скопљу, јер је он потврдио одлуку Основног суда Скопље 2 да одбије нашу регистрацију, да испуне пресуду ЕСЉП.

- Од тада је Основни суд Скопље 2, два пута  писмено комуницирао са нама и оба пута са истим препорукама, да размислимо о имену Охридска Архиепископија које је део нашег имена.

- Уопште не помињу из ког разлога  треба да размислимо у вези са именом.

- Ми смо одговорили да нам предоче разлог зашто треба да размислимо о имену Охридска Архиепископија када:

  1. наша Црква је  2005 г., примила Томос под именом Православна Охридска Архиепископија
  2. под тим именом смо признати од свих 14 помесних Православних Цркава у свету
  3. под тим именом смо признати од многих међународних институција у свету
  4. да би се, ипак, показао  компромис  2009. г.,  смо поднели захтев  Основном суду Скопље 2 са промењеним именом: Грко-православна Охридска Архиепископија  Пећке Патријаршије и наша регистрација  је арогантно била одбијена
  5. то је  констатовао и ЕСЧП у Стразбуру
  6. у регистру о црквама који се води при Осном суду Скопље 2 постоји „Хришћанска адвентистичка црква (Црква  адвентиста  седмог дана)”, регистрована у том регистру под бр. 4  04.07.2008 г., и „Хришћанска адвентистичка црква”, регистрована под бр. 5  истог датума.
  7. 30. септембра, прошле године, наша Црква је прослављала 1000 година од оснивања  Охридске Архиепископије и на тој прослави било је представника из  више Православних Цркава
  8. суд Скопље 2 изгледа још увек није схватио да је свих ових 16 година  државног прогона, наша Црква опстала, свакако омаловажавана од највиших државних институција и без регистрације. Мене конкретно су затварали чак пет пута у затвор, управо због тога што нисмо били регистровани и нисмо могли да имамо банкарски рачун на име  Цркве, но све то је  прошло. Барем за сада!
  9. Ми смо затражили регистрацију са именом у коме ће се садржати и речи Охридска Архиепископија за први пут : 07.09.2004 г,., а други  пут : 28.04.2009 г., када МПЦ није  била додала ове речи у њено име. Да Вас подсетимо да је МПЦ  додала речи Охридска Архиепископија на већ постојеће име : 12.11.2009. године. У прилог Вам достављамо информације од средстава  информисаања да  на црквено – народном сабору  октобри 2008. г., МПЦ није  усвојила додатак Охридска Архиепископија  свом имену: Македонска православна црква.

- Надлежни суд Скопље 2 скоро годину дана након подношења нашег

захтева не испуњава пресуду ЕСЉП, нити нам даје било какав одговор о томе. Ми смо у задњој преписци у марту ове године, захтевали да испуне пресуду тачно тако како је утврдио ЕСЉП, а он је у поменутој пресуди јасно дао до знања да се име Грко – православна Охридска Архиепископија довољно  разликује од верске заједнице Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија, које   истини за вољу није ни помишљала да употреби име Охридска Архиепископија и додала га свом имену Македонска Православна Црква много времена након наше апликације пред ЕСЉП у Стразбуру 2007. године.

 

Закључак:

Испуњавање пресуде ЕСЉП као што је познато надгледа Савет министра ЕУ. Не знамо из којих разлога тај Савет министра још увек толерише данашњу Р. Северну Македонију? Донекле је разумљива толеранција те земље ради геополитичких потреба. Али мисли ли неко на овом међународном скупу да ће земља у којој не влада право бити стабилна земља? У Р. Северној Македонији свима је познато да не влада право. Ми смо то констатовали још 2003. године и писали смо упорно годинама за редом ЕУ. ЕУ није ништа предузимала, да о томе бар сугерише тој земљи, да не кажемо и да изврши притисак тој малој земљи, у којој је „право”  само мисаона именица. А сви знају да ако у једној земљи нема основних људских права и слободе, та земља није стабилна. У Р. Северној Македонији скоро да нема грађанина који верује да та држава може постати правна држава. Ако неко прати председничке изборе у тој земљи, који су у току, зна да један од оба кандидата за председника има слоган: „правда”. Бојим се да ће врло мало људи у тој земљи поверовати да ће она (кандидат која је жена) заиста моћи да донесе правду. Држава је толико корумпирана да су становници  изгубили сваку наду да ће та држава једног дана бити правна држава. Али ако смем да изразим своје мишљење, такво је стање зато што ЕУ, ради само њој познатих разлога толерише такво бесправно стање. То наравно не иде у прилог ЕУ јер људи и на Балкану све више схватају да је ЕУ  компромисна са системом вредности по којима је право  на челу.

Захваљујем на Вашем учтивом стрпљењу.


рубрика: вести

05.05.2019

На Томина недела, Неговото Блаженство, Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован присуствуваше на Литургијата и проповедаше  во Ставропигијалниот манастир Св. Јован Златоуст во Битола.


рубрика: вести

03.05.2019

На празникот Живоприемен извор, Неговото Преосвештенство, Епископот брегалнички и Местобљустител Битолски г. Марко, служеше и проповедаше во Ставропигијалниот манастир Св. Јован Златоуст во Битола. На овој празник беше посветена црквата во Ставропигијата што власта на тогашна Р. Македонија во 2004 година душмански ја сруши.


рубрика: архиепископ\интервјуа

29.04.2019

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован даде Велигденско интервју за белградскиот дневен весник „Вечерње Новости“.

Бидејќи, во споменатиот весник, интервјуто не беше објавено во целост, за читателот да може да добие целосна претстава за реченото, во продолжение го објавуваме предоченото интервју, во неговиот интегрален облик.


Младен Станчић, Скопље, 11. април 2019. Вечерње новости

Вечерње новости, питања Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану

1. Ваше Блаженство, у благданима највећег хришћанског празника Васкрса, у жижи не само свеукупне јавности Републике Северне Македоније, већ и знатно шире јесте предстојећа посета папе Франциска 7. маја Скопљу. Како Ви, са трона Православне Охридске архиепископије оцењујете позадину позива папи, и саму његову посету Скопљу, у наставку везаног претходног боравка у Бугарској“?

Још од 19. века у Републици Северној Македонији постоје унијати, или како се још и сами називају, католици источног обреда који су у јединству са Ватиканом. У времену постојања СФРЈ у данашњој Р. Севернoj Македонији, ради посла или брака и других родбинских веза населиси су се и по неки римокатолици, углавном из тадашње Хрватске. Са њима се нешто повећао њихов број римокатолика, који је већ у Вардарској бановини био мали. И првих, а поготово других у нашој савремености у Р. Севернoj Македонији сада има врло мало. Ипак, сасвим је природно да они желе да их посети њихов врховни поглавар. У томе не би требало да се види ништа екстремно. Поготово што је садашњи папа, прошле године подигао Апостолски егзархат римокатолика источног обреда у Р. Северној Македонији на степен Епархије. Дакле, ништа у вези са његовим доласком не би било спорно, да се није пре десетак година догодило то да, кад је Православна Охридска Ахиепископија затражила да их посети српски патријарх, то јој није било допуштено од стране тадашњх власти. Е то се зове дискриминација, и то по верској основи. Та дискриминација постоји и сада јер нас суд још није регистровао, и поред пресуде Европског суда за људска права.

Што се тиче питања позадине папске посете, бар ми је не можемо препознати, првенствено зато што се римокатоличка пропаганда на територији данашње Р. Северне Македоније већ одавно показала веома мало ефективном. Самим тим што ће папа бити само 10 сати на поменутој територији већ показује његов изузетно мали интерес да се римокатоличка пропаганда обнови.

2. У другом делу програма боравка у Скопљу, на крају најављеног папиног „29. апостолског путовања“, после разговора са шефом државе Ђорђем Ивановом, премијером Зораном Заевом, служења мисе, између осталог, предвиђени су „сусрети и са верским лидерима“. За сада, није познато којим?

Обично Његова Светост, папа, не иде у посету некој држави која је већински хришћанска ако нема двоструки позив, један од власти те земље, али други и од најбројније хришћанске заједнице. Новинари у Републици Северној Македонији су толико неупућени у црквена питања што нису до сада ни покушали да сазнају и објаве да папа долази и на позив МПЦ која је у расколу са свим православнима. Наравно, немамо намеру да спекулишемо из ког разлога су они тако поступили, али већ са сигурношћу знамо да ће се Његова Светост сурести са архиепископом МПЦ. Шта ће један другоме да кажу чини ми се, али са великом дозом сигурности да никад нећемо сазнати, управо због ниског нивоа интересовања новинара око верских питања.

3. После скоро три деценије спор између Скопља и Атине због службене употребеа имена ове државе, окончан је лањским политичким споразумом у Преспи, прихватањем, сада и уставно озваниченим компромисним називом - Република Северна Македонија. Да ли мислите да су реална очекивања по којима је сада, у условима „отворених врата“, затварањем тог политичког спора између Грчке и Северне Македоније, могуће и олакшано „заобилазно“ присаједињење неканонске МПЦ, православној Цркви?

Било је покушаја по питању тога. Поред писма МПЦ за признањем ње као аутокефалне, упућеног константинопопољском патријарху, писмо у вези са тим , на истој адреси упућено је и од стране председника владе Р. Северне Македоније. Али Сабор архијереја првотроне цркве константинопољске, или како га још називају Свети и Свештени Синод, који је заседавао од 29. августа до 02. септембра прошле године донео је недвосмишљену одлуку да је територија данашње Р. Северне Македоније под јурисдикцијом Српске Православне Цркве, загарантована томосом који је Васељенска Патријаршија издала СПЦ 1920. године. То је и сам Васељенски патријарх објавио у његовом интервју, датом у новинама ,,Политика” од 21. фебруара ове године. А што се тиче новог имена државе Р. Северне Македоније, то није прихваћено скоро ни од једног црквеног лица у Елади, а не само од Митрополитȃ елинске Македоније, који су сви чланови и јерарси константинопољске патријаршије.

4. У тој „новонасталој клими“, како коментаришете писмо МПЦ Васељенској Патријаршији с молбом за посредовање, а можда чак и додељивање Аутокефалије томосом из Цариграда без консултовања мајке Српске православне цркве?

Епископи у расколничкој МПЦ су потпуно неинформисани шта се дешава у православној Цркви. Није ни чудо зашто су толико неупућени и они самозвани аналитичари у Р. Северној Македонији, који пишу о црквеним темама, али никад нису нешто тачно и аналитички написали, већ само навијачки, показујући своје незнање. Прво је МПЦ погрешила и јако се обрукала каде је потражила од Бугарске Православне Цркве да јој ова буде мајка. Као да се мајка може мењати. Други пут је погрешила што је потражила од константинопољске патријаршије да јој призна аутокефалију, а констатинопољска патријаршија више не би могла сама да раздаје аутокефалије, без сагласности са другим аутокефалним црквама, а при томе да не изазове раскол у православној Цркви. На предсаборским и припремним саветовањима за Свети и Велики Сабор на Криту који се већ одржао 2016. године, константинопољска патријаршија се била сагласила да при додели аутокфалије некој Цркви, буду сагласне и све помесне аутокефалне Цркве. Зато ово признање расколничке Украинске Православне Цркве не може бити прихваћено, а при томе да не направи велики раскол у православној Цркви.

5. Претходна молба неканонске МПЦ Патријаршији у Софији за прихватање статуса „друге мајке цркве“, уместо Српске православне цркве, упркос почетке благонаклоности БПЦ, „на чекању“ је у Софији. Да ли је то, „тактичко одлагање“, у ишчекивању званичног става Васељенске патријаршије из Цариграда?

По нашим информацијама, већ је одговорено и од стране БПЦ, и од стране константинопољске патријаршије, да им неће признати аутокефалију, али расколници то крију од јавности да не би била то највећа брука коју су доживели задњих седамнаест година.

6. Правоснажном пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру из априла лане, због кршења 11. и 9. члана Међународне Конвенције о људским правима, чији потписник је и ова држава, (кршење права слободе удруживања и слободе мисли, савести и религије), Влади у Скопљу је наложена обавеза регистрације Православне охридске архиепископије, која је у канонском и литургијском јединству са СПЦ, као формалне црквене заједнице. Када очекујете званично административно спровођење тог налога Стразбура?

Ми смо последњи пут, пре месец дана били у контакту са судом Скопље 2 у Скопљу, који је сада надлежан за регистрацију цркавȃ и верских заједница. Одговорили смо учтиво на изразе добре воље судије, којој је распоређен предмет, да нас региструје, али притом, да променимо име - Охридска Архиепископија. Ми смо се,наравно, захвали на њеној доброј вољи, али смо одговорили да нас то толико не занима, колико њенo поступање по законима. У једном претходном допису је тражила исто, а ми смо тада, такође, учтиво одговорили због чега не можемо прихватити промену имена које садржи име Охридска Архиепископија. Ми смо већ променили име 2007. године при другом покушају на нас региструју у тадашњој Р. Македонији. Али под овим новим именом које наравно садржи и име Охридска Архиепископија, добили смо случај пред ЕСЉП у Стразбуру и под тим именом желимо да будемо регистровани. Мислим да нема никаквих разлога да одбију регистрацију, али хајде да сачекамо, свакако не остајући без примедбе да се за месец дана навршава тачно година дана од када смо поднели захтев да се испуни пресуда ЕСЉП у Стразбуру.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:791732-Papi-docek-a-srpskom-patrijarhu-zabrana

© православна охридска архиепископија 2004-2019